но̀га
нога QA: medium
Лема
нога
Извор
том 3, стр. 807, редослед 26
- 1.
(дат. но̀зи и но̏зи, ак. но̏гу мн. но̏ге, ген. но̏гӯ и (ређе) но́га̄) 1. крајњи, доњи део тела човека и животиње (од бока наниже) који служи за ходање.
- 2.
стопало.
— Ана ми беше стала на ногу и притискиваше је што боље моrаше. Лаs. Л. Лугари грију ноге у запећку.
- 3.
доњи, у више кракова одвојени део неког предмета (обично намештаја) на коме стоји.
— Ноrа од кревета поклекла је испод Херцеrовца.
- 4.
доњи део брда, планине, стене, камена, (ређе дрвета), подножје.
— Неколико црних морских јежева ухватило се ногу камења.
То је] ... воња јесењих гљива и маховина на ногама храста. И.
- 5.
стопа (као мера за дужин»).
dialectal— Скочи ... седам нога и по мушке педи.
Пружи штап вр2 воде, тер се пут просједе три ноге испод плиме.
Фразе
бацати, подметати коме клипове под ноге в. уз клип (изр.); бацити под ноге а) (противника, непријатеља) савладати, покорити; б) (стид, слободу, веру и сл.) погазити, презрети, одрећи се; бежати, трчати што (кога) ноге носе бежати, трчати из све снаге, колико се најбрже може; бити, стајати (с) једном ногом у гробу в. уз гроб (изр.); бити једном ногом код (на, у) ... а другом код (на, у) ... бити напола присталица, приврженик једног покрета, странке, појединца и сл., а напола другог. — Тај демократски литерат бијаше увијек једном ногом код владе. Матош. Једном смо ногом на Истоку, другом на Западу. Петр. В.; бити коме под ногама а) налазити се доле, испод места на коме неко стоји; б) бити потчињен коме, потлачен, побеђен од кога; бити лак на ногу бити хитар, покретан, лако се кретати; бити на ногама стајати, кретати се; бити стално у покрету; бити, живети с ким на доброј, пријатељској нози бити, живети с ким у добрим односима, у пријатељству; бити с ким на ратној нози бити с ким у завади, у непријатељству; борити се, бранити се рукама и ногама борити се, бранити се на све начине, свим силама; гори коме (зем *а, тло) под ногама неко је угрожен, неко је у опасном положају, у опасности; грабити ногама журити; губити тло под ногама губити ослонац, сигурност; гурнути, одгурнути (турнути) ногом одбацити, презрети; дати коме ногом (остраг) истерати кога грубо; дати мах(а) ногама пожурити, потчати из све снаге. — Даде ногама мах без обзира. Љуб.; дићи, по дићи кога на ноге а)) позвати кога да устане; б) отхранити, васпитати, одгојити кога; в) помоћи коме да дође до чега, да среди своје прилике; г) излечити кога тешко болесног; доћи коме на ноге доћи лично, својим доласком показати уважавање или и покорност; дохватити се ногу а) проходати, (по)одрасти; б) побећи (однекле где се морало седети или лежати, из3 затвора нпр.); дочекати се на ноге вешто се извући из тешког положаја; живети на великој, на високој нози, на велику ногу живети господски, отмено, богато, раскошно; забадати трн у здраву ногу стварати непотребне неприлике, кварити што без потребе; затезати ногама једва ићи; избацити ногу испред кога покр. претећи кога, испредњачити испред кога. — Он је троструко радио само да увећа своје имање и да испред другобраственика избаци ногу. Љуб.; изгубити ноге а) преморити се ходајући, јурећи; б) тешко ходати услед слабости; измицати се (коме) тло испод
Изворни текст (OCR)
но̀га ж (дат. но̀зи и но̏зи, ак. но̏гу; мн. но̏ге, ген. но̏гӯ и (ређе) но́га̄) 1. крајњи, доњи део тела човека и животиње (од бока наниже) који служи за ходање. 2. стопало. — Ана ми беше стала на ногу и притискиваше је што боље моrаше. Лаs. Л. Лугари грију ноге у запећку. Гор. 3. доњи, у више кракова одвојени део неког предмета (обично намештаја) на коме стоји. — Ноrа од кревета поклекла је испод Херцеrовца. Вуј. 4. доњи део брда, планине, стене, камена, (ређе дрвета), подножје. — Неколико црних морских јежева ухватило се ногу камења. Наз. То је] ... воња јесењих гљива и маховина на ногама храста. И. 5. покр. стопа (као мера за дужин»). — Скочи ... седам нога и по мушке педи. НП Вук. Пружи штап вр2 воде, тер се пут просједе три ноге испод плиме. Љуб.