ногу

ногу в. губити тло под ногама; изнети ногу пред ким покр. претећи кога, бити бољи од кога, бити први; исп. избацити ногу испред коrа. — Наши главари ... тога крвавог дана изнијеше ногу пред дрчгима и мудром управомодвојише. Мат.; износити ноге (ногу) откуд покр. одлазити, напуштати неко место. — Лијепо је и то што ће сад бити два фратра мање и што надути Лис износи ноге. Мат.; имати змијске ногс бити притворан, притајен, сакривен. — Драмска експлозија је савладана. Страсти данас имају змијске ноге. Дав.; ићи куд (кога) очи воде и (а) ноге носе ићи без циља, било куда; ићи у ногу војн. држати корак, ићи у корак; једва се држати на ногама осећати се рђаво, слабо, једва стајати; к нози војн. став из егзерцира (кад војник спусти пушку на земљу поред себе држећи је руком); ко нема у глави, има у ногама ко не мисли, тај се много находа, натрчи; коштати, стајати ногу много се находати, заморити ноге ходајући. — Његова општина, развучена и сва разбијена ... коштала г је ногу и времена. Ћоп.; крити као змија ноге тајити, крити колико се нај више може; ломити ноге много ходати (тражећи што), ломатати се, мучити се; људска, човеч) а, женска ~ није тамо крочила, ступила, стала нико (човек, жена) није тамо био (била); маћи ноге откуда отићи откуда; метнути, ставити под ноге погазити, потлачити, покорити; на ногама а) стојећи, стојећке; б) пешице; на ноге (се)! устајте, дижите се!; на сигурним, чврстим (или несигурним) ногама осећати се сигурно (или несигурно); није ни ногом закопао није ни мрднуо, није се ни макао; ниј е та чизма за ту ногу, не иде та чизма на ту ногу не иде то тако, не одговара то ту, не може то тако. — Боље је да дигнеш руке од свега. Не иде та чизма на ту ногу. Рад. Д.; ~ му нози добра не мисли зао је, опак је; ноге га остављају, издају клонуо је, изнемогао је; ноге му се одсекле, подсекле уплашио се, задрхтао је од страха; ноге пода се (узети) побећи, умаћи. — Били нас таман потјерали, а ја ноге пода се, па у један гај. Ћоп.; ногу пред ногу (ићи, корачати) полако (ићи, корачати); оби(ја)ти ноге много ходати, уморити се тражећи што; оборити с ногу срушити кога; од малих ноГУ одмалена; одржати се на ногама бити јак, не поклекнути, не посустати; очи стити ногу од чега покр. уклонити се одакле одустати од чега. — Пошто паде царство српско ... Ђурађ Бранковић очисти ногу од Боке. Љуб.; пасја ~! покр. псовка упућена безобразној особи; пасти коме пред ноге покорити се коме; покорно кога молити; повући ногу започети, покренути што, повући некога за собом; под ногама ту, близу, испред, испод. — Ту су покопани .. Под ногама им тече Воћинка. Вит.; под ногу низбрдо, наниже, надоле (ићи, спуштати се). — Избивши на сјеверне падине планине, пошли смо све под ногу према ... прузи. Чол. под чије ноге пасти потпасти под чију власт, под чији утицај; подбити ноге в. оби(ја)ти ноге; подвити ноге сести на турски начин (прекрстивши ноге); подмазати кога ногом шутнути, ударити; подмазати ноге зеч)ом масти утећи, умаћи, дати се у бекство; подметнути коме ногу причинити коме неко зло, непријатност, онемогућити успех; поставити кога на ноге в. дићи кога на ноге; поставити што на криве ноге поставити што наопако, на погрешну основу; потућИ, поразити, разбити, до ноге, до ногу потпуно, сасвим потући, поразити; поћи ногом проходати; пред ноге пасти покорно се молити, покорити се (коме); преплитати (ве́сти) ногама играти, плесати вешто (у колу); придати ногама покр. пожурити се, похитати; променити ногУ војн. променити корак; протегнути ноге размрдати се после дугог седења; пут под ноге (узети) кренути, поћи; разговарати с ким на равној нози разговарати с ким равноправно, као са себи равним; Реч стекне ноге рашчује се, прочује се; с (од) малих ногу из малена, од детињства; с ногу а) стојећи, стојећке; б) на брзу руку (нпр. попити или појести што); сврачје ноге ружан, нечитак рукопис; скинути с ногу покр. убити. — Претеците их горе, дако још кога скинемо с ногу. Лал.; спасти, пасти, падати с ногу малакса(ва)ти од посла, од умора; ставити на бољу ногу поправити, побољшати; ставити на ратну ногу (војску) спремити, мобилисати (војску) за рат; стајати на глиненим, несигурним, слабим, стакленим ногама бити слаб, несигуран; стајати на својим ногама бити самосталан, свој; стати коме на ногу фиг. погодити кога у осетљиво место; стати на ноге а) устати, подићи се; б) осамосталити се; стећи, добити ноге нестати; у лажи су кратке ноге лаж се брзо открије; уносити ноге куд покр. улазити, долазити куда. — Тако млађи, без велике потребе, не уносе ноге у манастир. Мат.; устати левом ногом, на леву ногу бити зле воље, мрзовољан (обично без разлога).