Одредница

но̏кат

мтом 3, стр. 812

но̏кат

нокат

Лема

нокат

Извор

том 3, стр. 812, редослед 1

  1. 1.

    (ген. мн. нока́та̄ и но̀ктијӯ) рожни покривач, штит у облику плочице на горњем крају прстију на рукама и ногама.

    ген. — генитивмн. — множина
    — Цигани у приправности прелете ноктима преко жица.
    Петр. В.
    Завидни бијес ... оштрим ноктима копа домаћу слогУ.
    Новак
  2. 2.

    канџа на крају прстију многих животиња.

    — Стругали су реско крути нокти по крилима.
    Гор.
  3. 3.

    истакнути део на окидачу, обарачи пушке; исп. зуб (3).

    исп. — испореди
    — Пушку на нокат, па ужди ако дође до густа.
    Глиш.
  4. 4.

    врх лемеша, раоника у плугу. Вук Рј.

Фразе

борити се и ноктима и мислима физички и умно напрезати се ради постизања одређеног циља. — Бори се и ноктима и мислима за част и мандат. Каш.; гристи нокте љутити се, једити се, гушити се у немоћном бесу. — Поражени и постиђени гризу нокте и гуше свој немоћни бијес. Цар Е.; догорети, доћи до ноката дозлогрдити, постати неиздржљиво, прекипети; држати се уз кога као ~ У3 месо чврсто, непоколебљиво бити уз кога; жив ети, пазити се с КимМ као ~ И месо лепо се пазити, слагати с ким, бити нераздвојан; (забости, закопати, ударити) ~ у ледину побећи; за коњски ~ умало што није, за малу маленкост; заћи за нокте 1) осетити врло јаку хладноћу у прстима; 2) наћи се у тешком положају. — Људи се претварају, обасипају те ласкавим речима, а кад »зађе за нокте«, напуштају те. Ољ.; знати нешто у ~ знати добро, тачно, у прсте; (и) зубима и ноктима (борити се, отимати се, прионути) борити се свим силама, дати све од себе да би се постигао одређени циљ; имати дуге нокте (прсте) бити склон крађи; (и)сисати из (својих) ноката (прстију) измислити, створити, дознати на неки начин; на ~ (испити, попити) одједном, до дна (испити, попити); не бити вредан чијег нокта (малог прста) не моћи се с ким равнати, поредити, бити гори од кога; ни (колико је) црно испод нокта, под ноктом (иза нокта) нимало; оде (и) бело испод нокта оде, потреши се све што се има; пасти коме у нокте пасти у чије руке, под чију силу, власт; подрезати коме нокте укротити кога, сузбити кога ко се осилио; с нокта, као с нокта одмах, сместа, одједном, као запета пушка. — Управо се спрема на повечерак, господине — снокта ће дјевојка. Креш.; са својих десет ноката (прстиј у) својим радом, без ичије помоћи; умешати своје нокте (прсте) умешати се (обично непозвано, непожељно) у чији посао; црно испод, иза нокта, ноката, под ноктом потрошити потрошити све, последње што се имало.
Изворни текст (OCR)
но̏кат, -кта м (ген. мн. нока́та̄ и но̀ктијӯ) 1. рожни покривач, штит у облику плочице на горњем крају прстију на рукама и ногама. — Цигани у приправности прелете ноктима преко жица. Петр. В. фиг. Завидни бијес ... оштрим ноктима копа домаћу слогУ. Новак. 2. канџа на крају прстију многих животиња. — Стругали су реско крути нокти по крилима. Гор. 3. истакнути део на окидачу, обарачи пушке; исп. зуб (3). — Пушку на нокат, па ужди ако дође до густа. Глиш. 4. врх лемеша, раоника у плугу. Вук Рј.