Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

но̀ма̄д

мтом 3, стр. 813

но̀ма̄д

номад

Стална адреса

Лема

номад

Извор

том 3, стр. 813, редослед 5

  1. —

    (обично мн.) грч. припадник народа (или етничке групе) који нема сталног боравишта, него се сели из места у место, из једног краја у други; фиг. скитач

    мн. — множинагрч. — грчкифиг. — фигуративно, у преносном смислу
    луталица. — Боеми су били ... пустопаuни номади. Уј. Рат је за номаде, за сељаке, за трупне официре.
    Вучо
Изворни текст (OCR)
но̀ма̄д, -а́да м (обично мн.) грч. припадник народа (или етничке групе) који нема сталног боравишта, него се сели из места у место, из једног краја у други; фиг. скитач, луталица. — Боеми су били ... пустопаuни номади. Уј. Рат је за номаде, за сељаке, за трупне официре. Вучо.