Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

норма́ла

жтом 3, стр. 815

норма́ла

нормала

Стална адреса

Лема

нормала

Етимологија

Latin

Извор

том 3, стр. 815, редослед 14

  1. 1.

    окомица, права спуштена управно, окомито, вертикално на неку другу праву или на раван (с којима затвара прави угао, кут (од 99о)), вертикала.

    mathematics
    мат. — математикас — средњи род
  2. 2.

    редовно, обично стање, мера, просек.

    — Стање организма враћа се на нормалу.
    НЧ
    Десна обрва подиже ми се изнад нормале. Б 1958.
Изворни текст (OCR)
норма́ла ж лат. 1. мат. окомица, права спуштена управно, окомито, вертикално на неку другу праву или на раван (с којима затвара прави угао, кут (од 99о)), вертикала. 2. редовно, обично стање, мера, просек. — Стање организма враћа се на нормалу. НЧ. Десна обрва подиже ми се изнад нормале. Б 1958.