но̀сити
носити QA: medium
Лема
носити
Извор
том 3, стр. 818, редослед 6
- 1.а.
крећући се имати у рукама, на леђима, уопште на себи, преносити, односити и сл.; снажно теглити, возити, вући: ~ терет, ~ рањеника, ~ јахача (о коњу), ~ робу на трг, ~ понуде болеснику.
— Зелени полукасачи брзо су носили кола низ падину.
Носили су улицама ... своје бриге, болове, радости.
- 1.б.
својим кретањем, функционисањем омогућавати премештање, помицање кога или чега: ~ путнике, робу (о возилу).
— Брзо ... на пашу ноге га носе.
- 1.в.
током, струјањем премештати, одвлачити; струјањем разносити, проносити: ~ чун, пливача (о води)
маглу, прашину (о ветру). — Вјетар носи све јеке далеке. Уј. фиr. Мисли ... су га носиле ... у прошлост. Дом.
- 1.г.
давати снагу, полет, бодрити, подстицати.
Али младост, природна амбиција га је носила, није допуштала да га прегазимо. Петр. В. Ал ми познавање пјесме помагало, ритам носио напријед. Наз.
- 1.д.
чинити да се нешто шири, разносити, проносити; доносити са собом, наговештавати, изазивати: ~ гласове, ~ вести, ~ невољу коме.
Јужни ветар носи кишу. Бак. Реч. Гусари блуде по водама сланим ... туђинцима носећи бједу. М-И.
- 1.ђ.
(обично у питањима) нагонити на пут, водити, доводити.
Што те носи? Нисам те очекивао. Крањч. Стј. Која Вас срећа носи на Мокрице? Шен.
- 2.
а. издржавати као терет при кретању.
Ноrе ... једва и саме себе носе. Андр. И. б. имати какво оптерећење, бити ослонац каквсг терета, подупирати. — Тај мост и стубови који га носе окитиће се зеленилом. Нуш. в. имати одређену носивост, моћи понети, примити као терет. — Ова лађа носи 10.О00 тона. Бак. Реч.
- 3.
а. имати на себи, употребљавати као одећу, украс, помагало: ~ шешир, ~ капут, ~ штап, ~ наочаре, прстен. б. имати на лицу или глави, пуштати да израсте (о брковима, бради, коси): ~ бркове, ~ кратку браду, ~ дугачку косу. в. држати на одређен начин при ходу, у раду и сл. (делове тела): ~ главу усправно.
Руке је носио нашироко да му се боље види антерија. Ћор. Коњ се не сме да навали на дизгине ... већ мора сам да носи врат и главу ... више или мање високо, то јест да се исправи. Јах. г. имати какав страни предмет у телу; имати што задржано у свести, трајније осећати што: ~ зрно у телу, ~ што у души (у срцу, у сећању, у глави). — Моја кућа није крчма. Увреду што у њој пада ја сам носим. Наз. Сваки човек је пре свега морао да научи да носи своју самоћу. Ћос. Б. д. имати као обележје, карактеристику, особину и сл.; одражавати, одавати: ~ име, ~ назив, ~ датум, белегу. — Драма ... носи све одлике почетнишгтва. Милис. Безвољно лице носи смирен израз слијепца. Матош. ђ. бити на каквој дужности, вршити, обављати. — Носи функцију одговорног уредника. Цес. А.
- 4.
стварати јаја у телу и ослобађати се њих: ~ јаја (о птицама).
- 5.
а. имати, доносити какву вредност, давати као поклон, дар (мираз и сл.).
Девојка, већ у годинама, носила је одмах мало наследство. Ћос. Б. б. рађати, доносити (род, плод); бити родан, плодан. — Земља носи му црна пенице. М-И. Док су године носиле, свако се обилато намиривао. Ћип.
- 6.
бити у другом стању, бити бременита, трудна; подносити трудноћу, тегобе бременитости: тешко ~.
Имала је родити, а она је још увијек носила. Крањч. Стј.
- 7.
сносити, подмиривати.
Влада ће за градњу носити све трошкове. Ћип.
- 8.
а. износити, досезати.
Наше школе ... нема грђе колико носи одавде до Космаја! Шапч. б. имати домет, домашај (о ватреном оружју); бацати (зрно, пројектил). — Добра пуша носи толико. Ђал. Гушка енглеска ... носи олово далеко. Грол. в. скретати зрно, пројектил од жељеног правца, смера: ~ у страну (о ватреном оружју), удесно.
Фразе
главе не носио (носила) (V клетви) в. главе се не наносио (уз глава, изр.); ђаво (бес, белај) да (нека) те носи в. уз ђаво (изр.); колико (што) ме (га, нас) грло носи в. уз грло (изр.); колико га ноге носе најбрже што можсе, највећом могућом брзином; нека (га) мутна вода носи в. уз вода (изр.); ~ главУ у торби в. уз глава (изр.); ~ душV V носу једва се одржавати у животу, бити на измаку жжсивотних снага; ~ кожу на пазар излагати се животној опасности; ~ (некога, нешто) на души сносити одговорност, бити одговоран (за нешто што се догодило), бити одговоран за чију смрт; у зубима да те носи веома је
носи се! вул. одлази, губи се, торњај се; ~ мишљу намеравати.
Пододреднице
1. борити се, рвати се. — Видео је Крсту и Крстиницу како се, ухваћени у коштац, носе по соби. Андр. И. фиг. Брани први свој предлог, обара га овај други говорник. Носише се читав сат. Дом. 2. бавити се чим; заносити се. — Да би се извукао из финанцијалних криза, носи се драмским основама. Матош. И једни и други ... носили су се надом да ће им време ићи на руку. СКГ 1937. 3. (с нечим) носити тамо-овамо, носати. — Унутра се видио домаћин — носи се с млијеком тамо и овалло, излијева га у карлице. Сиј. 4. облачити се, одевати се. — Носи се као да смо усред љета. Цар Е. Отац се носио нарочито, кицоши, на стари начин. Ћос. Б. 5. а. кретати се, покретати се, пловити. — Загледа се у плаво небо, по коме се ношаху неколико сивих облака. Ранк. б. летети, дизати се. — Онда се носиш некуда, куда те сама душа води ... као да се носиш под облаке. Лаз. Л. 6. а. разлегати се, распростирати се, ширити се. — Над селом се носе гласови стоке која се враћа с паше. Ранк. Носио се од њега цијелом собом задушљиви мирис. Ђал. б. проносити се. — У Србији, о духовним властима носе се најчудноватији ... гласови. Павл
Изворни текст (OCR)
но̀сити, но̏сӣм несврш. 1. а. крећући се имати у рукама, на леђима, уопште на себи, преносити, односити и сл.; снажно теглити, возити, вући: ~ терет, ~ рањеника, ~ јахача (о коњу), ~ робу на трг, ~ понуде болеснику. — Зелени полукасачи брзо су носили кола низ падину. Моск. фиг. Носили су улицама ... своје бриге, болове, радости. Козарч. б. својим кретањем, функционисањем омогућавати премештање, помицање кога или чега: ~ путнике, робу (о возилу). — Брзо ... на пашу ноге га носе. М-И. в. током, струјањем премештати, одвлачити; струјањем разносити, проносити: ~ чун, пливача (о води),