Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

нотабилѝте̄т

мтом 3, стр. 820

нотабилѝте̄т

нотабилитет

Стална адреса

Лема

нотабилитет

Етимологија

Latin

Извор

том 3, стр. 820, редослед 7

  1. 1.

    углед, уваженост, значај.

  2. 2.

    (обично у мн.) угледна, виђена личност, особа на високом положају

    мн. — множина
    — Уз њеrа се пришио некакав дебељко У фраку
    — биће какав нотабилитет из оближње вароши.
    Матош
    Новац је потребан само да би се нотабилитети њихове странке с пристојном пратњом сабрали.
    Петр. В.
Изворни текст (OCR)
нотабилѝте̄т, -е́та м лат. 1. углед, уваженост, значај. 2. (обично у мн.) угледна, виђена личност, особа на високом положају. — Уз њеrа се пришио некакав дебељко У фраку — биће какав нотабилитет из оближње вароши. Матош. Новац је потребан само да би се нотабилитети њихове странке с пристојном пратњом сабрали. Петр. В.