Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

но̀та̄р

мтом 3, стр. 820

но̀та̄р

нотар

Лема

нотар

Етимологија

Latin

Извор

том 3, стр. 820, редослед 11

  1. —

    некадашње служсбено лице опуномоћено да оверава уговоре, издаје исправе, правна документа и сл., бележник.

    сл. — слично
    — Зовните исповједника да ме исповиједи и нотара да ми напише опоруку.
    Вел.
Изворни текст (OCR)
но̀та̄р, -а́ра м лат. некадашње служсбено лице опуномоћено да оверава уговоре, издаје исправе, правна документа и сл., бележник. — Зовните исповједника да ме исповиједи и нотара да ми напише опоруку. Вел.