но́та
нота
Лема
нота
Етимологија
Latin
Извор
том 3, стр. 820, редослед 6
- 1.а.
забелешка, писмена примедба, напомена.
- 1.б.
трг. кратак рачун, привремена признаница, намира.
- 2.
писмени акт у дипломатским односима између појединих држава и њихових влада.
- 3.а.
знак којим се бележи одређени тон; мн. музички састав, записан таквим знаковима, ооносно лист, свеска и сл. исписани њим.
music— Знало се гдје стоје ноте с Бетовеновим сонатама.
- 3.б.
тон, глас.
— Кадикад је попијевао у суморној ниској ноти. Коз. И. фиr. обележје, карактеристика, призвук.
— Ти старији људи ... донијели су у наше засједање нову ноту.
У сваком валцеру има једна неодољива нота носталгије.
Изворни текст (OCR)
но́та ж лат. 1. а. забелешка, писмена примедба, напомена. б. трг. кратак рачун, привремена признаница, намира. 2. писмени акт у дипломатским односима између појединих држава и њихових влада. 3. муз. а. знак којим се бележи одређени тон; мн. музички састав, записан таквим знаковима, ооносно лист, свеска и сл. исписани њим. — Знало се гдје стоје ноте с Бетовеновим сонатама. Крл. б. тон, глас. — Кадикад је попијевао у суморној ниској ноти. Коз. И. фиr. обележје, карактеристика, призвук. — Ти старији људи ... донијели су у наше засједање нову ноту. Наз. У сваком валцеру има једна неодољива нота носталгије. Петр. В.