Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

ну̏

граматичка ознака није издвојенатом 3, стр. 822

ну̏

ну

Лема

ну

Извор

том 3, стр. 822, редослед 20

  1. 1.а.

    Узв. при указиваљу на што ето, ево, гле.

    узв. — узвик
    — Ма ну јада јоштер и гореrа.
    Март.
    Грожђе на око гине ... НV, како се осушило и набрало зрње!
    Ћип.
  2. 1.б.

    за подстицање: де, деде, ану, нуто.

    — Ну, појавите се, домаћини, ако нећете да вам убијем овога кучка!
    Лал.
  3. 2.

    супротни везник, кад се ограничава или модификује оно што је речено претходном реченицом: али.

    — Иво хтједе изићи, ну тога часа дође мајка.
    Ћип.
    Свуда је Истра лијепа, ну њезину источну обалу нарав је највише уресила.
    Кум.
Изворни текст (OCR)
ну̏ 1. Узв. а. при указиваљу на што: ето, ево, гле. — Ма ну јада јоштер и гореrа. Март. Грожђе на око гине ... НV, како се осушило и набрало зрње! Ћип. б. за подстицање: де, деде, ану, нуто. — Ну, појавите се, домаћини, ако нећете да вам убијем овога кучка! Лал. 2. супротни везник, кад се ограничава или модификује оно што је речено претходном реченицом: али. — Иво хтједе изићи, ну тога часа дође мајка. Ћип. Свуда је Истра лијепа, ну њезину источну обалу нарав је највише уресила. Кум.