о̏бала
обала
Лема
обала
Извор
том 3, стр. 836, редослед 10
- 1.а.
гранична линија између копна и воде; земљиште поред реке (мора, језера и сл.), ужи појас земље уз воду, уз водени ток.
— Преда мном вијугава обала мора.
Дечаку већ би лакше: била је близу обала живота.
људи са обале.
— Тренутно занемела, обала поново завриска искиданим, бурним и бесмисленим узвицима.
- 1.б.
оно што личи, подсећа на обалу (1а) (нпр. земљиште поред пута). —У пољу је још дуго сједио на ивици сеоског пута, мрвио лијевом рVком земљу са суве друмске обале. Ћоп.
- 2.
жива ограда, живица, врзина.
— Дуну и ветар ... мала тичија побегла у жбуње и обале.
Изворни текст (OCR)
о̏бала ж 1. а. гранична линија између копна и воде; земљиште поред реке (мора, језера и сл.), ужи појас земље уз воду, уз водени ток. — Преда мном вијугава обала мора. Хорв. фиг. Дечаку већ би лакше: била је близу обала живота. Макс. фиг. људи са обале. — Тренутно занемела, обала поново завриска искиданим, бурним и бесмисленим узвицима. Вас. б. оно што личи, подсећа на обалу (1а) (нпр. земљиште поред пута). —У пољу је још дуго сједио на ивици сеоског пута, мрвио лијевом рVком земљу са суве друмске обале. Ћоп. 2. жива ограда, живица, врзина. — Дуну и ветар ... мала тичија побегла у жбуње и обале. Вес.