Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

о̏бамр̄ло̄ст

жтом 3, стр. 837

о̏бамр̄ло̄ст

обамрлост

Лема

обамрлост

Извор

том 3, стр. 837, редослед 8

  1. а.

    стање онога који је обамро, укоченост; мртвило.

    — Нека душевна и тјелесна обамрлост, из које сам се онда будио потиштен и разломљен, као да сам био у наркози.
    Бег.
    Затим би опет падао у неку обамрлост и равнодушно ћутао.
    Марк. М.
  2. б.

    гушење аsрlVхiа. Бен. Рј.

    medicine
    мед. — медицина
Изворни текст (OCR)
о̏бамр̄ло̄ст, -ости ж а. стање онога који је обамро, укоченост; мртвило. — Нека душевна и тјелесна обамрлост, из које сам се онда будио потиштен и разломљен, као да сам био у наркози. Бег. Затим би опет падао у неку обамрлост и равнодушно ћутао. Марк. М. б. мед. гушење аsрlVхiа. Бен. Рј.