обата́лити
обаталити
Лема
обаталити
Извор
том 3, стр. 838, редослед 6
- 1.
покварити, шштетити.
— Што један потврди дође други па обатали и помрси.
размазити, распустити.
— Док је био дијете, обаталили га и ја и мати. Те лагодили га, те чували га.
- 2.
запустити, занемарити.
— Дијелови шуме], откуд је дрво вадио, бијаху ужасно обатаљени.
- 3.
опустошити. Вук Рј.
- 4.
учинити малодушним, обесхрабрити.
— У трен подигла му се обатаљена душа.
Пододреднице
1. покварити се, иштетити се. — Млин се нешто обаталио, па крупно меље. Коч. 2. обесхрабрити се, клонути духом. — Кад му казасмо чему смо уцвиљени и обатаљени, рећи ће: »Ту ви је ђецу изјела неспоменица«. Љуб. обатаљи́вати (се), -а̀љује̄м (се) несврш. и уч. према обаталити (се)
Изворни текст (OCR)
обата́лити, -а̀та̄лӣм сврш. 1. покварити, шштетити. — Што један потврди ... дође други па обатали и помрси. Коч. фиг. размазити, распустити. — Док је био дијете, обаталили га и ја и мати. Те лагодили га, те чували га. Ћор. 2. запустити, занемарити. — Дијелови шуме], откуд је дрво вадио, бијаху ужасно обатаљени. Том. 3. опустошити. Вук Рј. 4. учинити малодушним, обесхрабрити. — У трен подигла му се обатаљена душа. Новак.