Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

о̀бајати

сврштом 3, стр. 836

о̀бајати

обајати

Лема

обајати

Извор

том 3, стр. 836, редослед 3

  1. а.

    извршити над нечим бајање, врачање (ради тобожњег отклањања болести, несреће и сл.).

    сл. — слично
    — Опет врачара узе руком кружити ...
    — Сад сам обајала,
    — рече.
    Вес.
  2. б.

    чаролијама тобоже везати кога за себе, зачарати, опчинити.

    — Момкова мати приповиједа јавно да сам јој ја сина обајала. Цар
  3. е.

    Е. фиг. Твоја ми је пјесма душу обајала. Вел.

    фиг. — фигуративно, у преносном смислу
Изворни текст (OCR)
о̀бајати, -је̄м сврш. а. извршити над нечим бајање, врачање (ради тобожњег отклањања болести, несреће и сл.). — Опет врачара узе руком кружити ... — Сад сам обајала, — рече. Вес. б. чаролијама тобоже везати кога за себе, зачарати, опчинити. — Момкова мати приповиједа јавно да сам јој ја сина обајала. Цар Е. фиг. Твоја ми је пјесма душу обајала. Вел.