обаљи́ва̄ње
обаљивање
Лема
обаљивање
Извор
том 3, стр. 836, редослед 22
- —
гл. им. од обаљивати (се) уч. према обалити (се).
обаљи́вати (се), -а̀љује̄м (се) несврш. и
Изворни текст (OCR)
обаљи́ва̄ње с гл. им. од обаљивати (се). обаљи́вати (се), -а̀љује̄м (се) несврш. и уч. према обалити (се).