Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

о̀бвенути

сврштом 3, стр. 839

о̀бвенути

обвенути

Лема

обвенути

Извор

том 3, стр. 839, редослед 7

  1. —

    почети венути, увенути по површини.

    — Доље у дворишту каранфил се расцвао и обвенуо. Нам. обвѐнчати (се), -а̄м (се), ијек. обвјѐнчати (се), сврш. в. венчати (се).
    — Па се с Маром бего обвјенчао.
    НП Вук
Изворни текст (OCR)
о̀бвенути, -не̄м сврш. почети венути, увенути по површини. — Доље у дворишту каранфил се расцвао и обвенуо. Нам. обвѐнчати (се), -а̄м (се), ијек. обвјѐнчати (се), сврш. в. венчати (се). — Па се с Маром бего обвјенчао. НП Вук.