Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

обезглављи́ва̄ње

стом 3, стр. 842

обезглављи́ва̄ње

обезглављивање

Лема

обезглављивање

Извор

том 3, стр. 842, редослед 10

  1. —

    гл. им. од обезглављивати (се) обезглављи́вати (се), -а̀вљује̄м (се) несврш. и уч. према обезглавити (се). обезгра́нити (се), -ѐзгра̄нӣм (се) сврш. остати без грана.

    гл. — глагол, глаголскиим. — именицанесврш. — несвршени глаголуч. — учестали глагол
    — Нас двоје поражено и тужно, налик обезграњена храста. Љуб. Направи им мали голубињак у пукотини обезграњена бријеста.
    Креш.
Изворни текст (OCR)
обезглављи́ва̄ње с гл. им. од обезглављивати (се). обезглављи́вати (се), -а̀вљује̄м (се) несврш. и уч. према обезглавити (се). обезгра́нити (се), -ѐзгра̄нӣм (се) сврш. остати без грана. — Нас двоје поражено и тужно, налик обезграњена храста. Љуб. Направи им мали голубињак у пукотини обезграњена бријеста. Креш.