обезна́чити
обезначити
Лема
обезначити
Извор
том 3, стр. 843, редослед 9
- —
необ. употребити (неку реч, израз) тако да добије неодређено значење.
— »Јесам, царе, али У рђаву,« и означава, од своје стране
тамо где је цар обезначио.
Пододреднице
изгубити значење (о речима). — Гласови су монотони. А речи се чудно обезначиле, немају снаге да се утисну у свест. Пол. 1960
Изворни текст (OCR)
обезна́чити, -ѐзна̄чӣм сврш. необ. употребити (неку реч, израз) тако да добије неодређено значење. — »Јесам, царе, али У рђаву,« и означава, од своје стране, баш тамо где је цар обезначио. Сек.