обѐзна̄њено̄ст

обезнањеност

Лема

обезнањеност

Извор

том 3, стр. 843, редослед 8

—
стање онога који је обезнањен. Р-К Реч. обезнањи́вати (се), -а̀њује̄м (се) несврш. и уч. према обезнанити (се). и уч. према обезначити (се).
несврш. — несвршени глаголуч. — учестали глагол
обезнача́вати (се), -а̀ча̄ва̄м (се) несврш.

Изворни текст (OCR)

обѐзна̄њено̄ст, -ости ж стање онога који је обезнањен. Р-К Реч. обезнањи́вати (се), -а̀њује̄м (се) несврш. и уч. према обезнанити (се). обезнача́вати (се), -а̀ча̄ва̄м (се) несврш. и уч. према обезначити (се).