Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

обезору̀жати

сврштом 3, стр. 843

обезору̀жати

обезоружати QA: medium

Стална адреса

Лема

обезоружати

Извор

том 3, стр. 843, редослед 15

  1. 1.

    одузети некоме оружје, разоружати.

    — Доводе на позорницу обезоружане своје робове. В 1835.
  2. 2.

    фиг. одговарајућим* поступањем, убеђивањем и сл. отклонити нечији отпор.4

    фиг. — фигуративно, у преносном смислусл. — слично
    — Калембер је био дотеран до суза и обезоружан ... против навале дискретне љу-4 бави био је немоћан.
    Петр. В.
    Својом дрскошћу успевао је у три речи да обезоружа и оплени своје жртве. Маш. обѐзочити (се), -ӣм (се) сврш. постати безочан, обезобразити се.
    — Обезочио свијет.
    Гор.
    Овај се не би оволико обезочио да је сам!
    Мат.
Изворни текст (OCR)
обезору̀жати, -а̄м сврш. 1. одузети некоме оружје, разоружати. — Доводе на позорницу обезоружане своје робове. В 1835. 2. фиг. одговарајућим* поступањем, убеђивањем и сл. отклонити нечији отпор.4 — Калембер је био дотеран до суза и обезоружан ... против навале дискретне љу-4 бави био је немоћан. Петр. В. Својом дрскошћу успевао је у три речи да обезоружа и оплени своје жртве. Маш. обѐзочити (се), -ӣм (се) сврш. постати безочан, обезобразити се. — Обезочио свијет. Гор. Овај се не би оволико обезочио да је сам! Мат.