Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

обѐзумити

граматичка ознака није издвојенатом 3, стр. 843

обѐзумити

обезумити QA: medium

Лема

обезумити

Варијанте

обезу́мити

Извор

том 3, стр. 843, редослед 17

  1. 1.а.

    сврш. одузети моћ расуђивања, збу-4 нити, помести.

    — Помолим се да бог душмане обезуми, а нашој војсци отвори све путе.
    Ћоп.
  2. 1.б.

    залудити, занети.

    — Обезумила ме са петнаест својих прамаљећа.
    Матош
  3. 2.

    обезумити се.

    — Остала је укамењена и мислио сам опет је обезумила.
    Бег.

Пододреднице

~ се

изгубити памет, избезумити се; полудети. — Милан се обезуми од чуда. Дом. Он је потпуно ван себе, обезумљен. Донч

изгубити памет, избезумити се; полудети.
Изворни текст (OCR)
обѐзумити, -ӣм и обезу́мити, -ѐзӯмӣм сврш. 1. а. одузети моћ расуђивања, збу-4 нити, помести. — Помолим се да бог душмане обезуми, а нашој војсци отвори све путе. Ћоп. б. залудити, занети. — Обезумила ме са петнаест својих прамаљећа. Матош. 2. обезумити се. — Остала је укамењена и мислио сам опет је обезумила. Бег.