обѐлежити
обележити
Лема
обележити
Извор
том 3, стр. 844, редослед 6
- 1.а.
ијек. обѝљежити, сврu а. ставити белег, знак на што, означити.
— Већ су обиљежили дрвеће, шуму измјерили.
Био си срећне руке кад си оно ... у невољи кумство прихватио, нашом вером Држоја обележио. Рад.
- 1.б.
означити место, показати.
— Кад си писмен, ево читај сам, рече капетан и обележи му ноктом.
- 2.
учинити видним, истаћи.
— Друштва ... припремајV разнолике програме којим ће обиљежити прославу годишњице октобарске револуције.
- 3.
назвати (неким именом), поменути.
— Клара је
— стид ме је обиљежити је правим именом.
- 4.
овлаш, у главним линијама назначити, скицирати.
— Личности код Љубише поготову никако нису израђиване, оне су само обележене.
- 5.а.
фиr. оценити, окарактерисати (обично негативно).
— Ви сте,
— рекао му је министар ... обележени рђаво. Ћос.
- 5.б.
изложити презиру, жигосати.
— У завади је са целим светом, већ као обележен човек и осуђен кривац.
- 5.в.
празн. учинити да се неко роди или постане телесно нагрђен, усадити физички недостатак.
— Постоји веровање да све што се у Олујацима роди мора бити обележено. Изгледа да нема Олујака који није или гушав или сакат или иначе ровашен.
Тако ме је својим чинима обиљежила гадна вјешица, та Едвардова жена.
Пододреднице
наступити с неким обележјем, оставити одређени траг, спомен о себи. — Али ће већ и сам писати, печатати и обележити се као Песник. Михиз
Изворни текст (OCR)
обѐлежити, -ӣм, ијек. обѝљежити, сврu. 1. а. ставити белег, знак на што, означити. — Већ су обиљежили дрвеће, шуму измјерили. Бен. фиг. Био си срећне руке кад си оно ... у невољи кумство прихватио, нашом вером Држоја обележио. Рад. Д. б. означити место, показати. — Кад си писмен, ево читај сам, рече капетан и обележи му ноктом. Срем. 2. учинити видним, истаћи. — Друштва ... припремајV разнолике програме којим ће обиљежити прославу годишњице октобарске револуције. Вј. 1957. 3. назвати (неким именом), поменути. — Клара је — стид ме је обиљежити је правим именом. Шен. 4. овлаш, у главним линијама назначити, скицирати. — Личности код Љубише поготову никако нису израђиване, оне су само обележене. Скерл. 5. фиr. а. оценити, окарактерисати (обично негативно). — Ви сте, — рекао му је министар ... обележени рђаво. Ћос. Б. б. изложити презиру, жигосати. — У завади је са целим светом, већ као обележен човек и осуђен кривац. Андр. И в. празн. учинити да се неко роди или постане телесно нагрђен, усадити физички недостатак. — Постоји веровање да све што се у Олујацима роди мора бити обележено. Изгледа да нема Олујака који није или гушав или сакат или иначе ровашен. Андр. И. фиг. Тако ме је својим чинима обиљежила гадна вјешица, та Едвардова жена. Богд.