о̀бесити
обесити QA: medium
Лема
обесити
Извор
том 3, стр. 846, редослед 5
- 1.
ијек. о̀бјесити, сврш. 1 наместити нешто тако да виси, окачити.
пушку о раме, о клин. — фиг. Не знам тно је њему објесио онај »дон«. Вел.
- 2.
а. олао́авити, опустити.
Лађа са два бијела једра ... је крила објесила јер није вјетра. Маж. Ф. б. спустити, погнути. — Хатка се помаче и објеси главу. Сиј.
- 3.
усмртити, погубити вешањем: ~ осуђеника.
Фразе
~ коме што о врат фиг. пребацити на кога тешке обавезе; ~ нос (брке, главу) покуњити се; ~о (на) клин (посао, звање) запустити, занемарити; ~ о велико звоно разгласити, раструбити; у кући обешеног не говори се о ужету не треба помињати ништа што би кога подсетило на претрпљену непријатност; умешено па обешено ир. каже се ономе ко очекује да без труда што добије.
~ коме о врат 1) ватрено загрлити кога; 2) пасти коме на терет. обѐскличити, »ӣм сврш. уклонити клице из чега, стерилизовати.
Пододреднице
1. поставити се у висећи положај, окачити се. — По дрвима опет бејашпе се толико обесило седога иња. Шапч. Срце ми буде олово и објеси се о суХо грло. Матош. 2. а. опустити се, отромбољити се. — Усне му се обесиле, поглед напола угасио. Цар М. б. фиг. малаксати духом, покуњити се, клонути. — Мој ти се мали ... објесио. Павл. 3. одузети себи живот вешањем. — Те исте ноћи је Шимун двапут покушао да се објеси. Андр. И
Изворни текст (OCR)
о̀бесити, -ӣм, ијек. о̀бјесити, сврш. 1. наместити нешто тако да виси, окачити.;