Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

обешења́чити

граматичка ознака није издвојенатом 3, стр. 849

обешења́чити

обешењачити

Лема

обешењачити

Извор

том 3, стр. 849, редослед 2

  1. —

    ијек. објешења́чити, несврш. понашати се као обешењак (2, 3); изводити обешењаштва.

    ијек. — ијекавскинесврш. — несвршени глагол
    — Нећете више објешењачити пред кућом божјом.
    Гор.
    Вјетар је почео да објешењачи.
    Куш.
Изворни текст (OCR)
обешења́чити, -ѐња̄чӣм, ијек. објешења́чити, несврш. понашати се као обешењак (2, 3); изводити обешењаштва. — Нећете више објешењачити пред кућом божјом. Гор. фиг. Вјетар је почео да објешењачи. Куш.