Одредница

о̀бешења̄чки̏

граматичка ознака није издвојенатом 3, стр. 849

о̀бешења̄чки̏

обешењачки

Лема

обешењачки

Извор

том 3, стр. 849, редослед 3

  1. 1.

    ијек. о̀бјешења̄чкӣ 1. који се односи на обешењаке, на обешене.

    ијек. — ијекавски
    — Мундир и оковратник ми је објешењачко уже.
    Матош
  2. 2.

    ђаволаст, враголаст.

    — Фочак га са објешењачким, надмоћним смијешком зауставља.
    Андр. И.
Изворни текст (OCR)
о̀бешења̄чки̏, -а̄, -о̄, ијек. о̀бјешења̄чкӣ 1. који се односи на обешењаке, на обешене. — Мундир и оковратник ми је објешењачко уже. Матош. 2. ђаволаст, враголаст. — Фочак га са објешењачким, надмоћним смијешком зауставља. Андр. И.