Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

обештећи́вати

несврштом 3, стр. 849

обештећи́вати

обештећивати

Лема

обештећивати

Извор

том 3, стр. 849, редослед 13

  1. 1.

    и уч према обештетити. обѐшчастити и обешча̀стити, обѐшчастӣм (трп. прид. обѐшчашћен) сврш. 1 нанети срамоту; понизити, увредити, окаљати.

    трп. прид. — трпни придевприд. — придев
    — Обешчастили су све добро и племенито што је било у мени.
    Козарч.
    Себе би таквим поступком обешчастио.
    Јов. Ј.
  2. 2.

    лишити девичанства, одузети невиност.

    — Шест пустопашних младића покушало је обешчастити једну дјевојку пучанку.
    Водн.
Изворни текст (OCR)
обештећи́вати, -ѐћује̄м несврш. и уч према обештетити. обѐшчастити и обешча̀стити, обѐшчастӣм (трп. прид. обѐшчашћен) сврш. 1 нанети срамоту; понизити, увредити, окаљати. — Обешчастили су све добро и племенито што је било у мени. Козарч. Себе би таквим поступком обешчастио. Јов. Ј. 2. лишити девичанства, одузети невиност. — Шест пустопашних младића покушало је обешчастити једну дјевојку пучанку. Водн.