о̀бӣлан
обилан
Лема
обилан
Варијанте
о̏бӣлан
Извор
том 3, стр. 851, редослед 17
- 1.а.
који обилује нечим, богат, препун.
— Река пуна риба ... вирови обилни рацима.
- 1.б.
упадљиво велик количином или бројношћу.
— Из ране тецијаше му обилна крв.
- 1.в.
бујан, густ.
— Обилна проседа брада скривала је мршаве кошгчате образе старчића.
- 2.а.
који садржава неко обиље, издашан, плодан.
— Одасвуд микљавина, трка, весеље благе и обилне природе.
- 2.б.
сјајан, раскошан.
— Бијаше јој на челу утиснут биљег обилна духа.
- 3.
веома велик, голем.
archaic— Обилан ми ћемо храм сазидати.
Изворни текст (OCR)
о̀бӣлан и о̏бӣлан, -лна, -лно 1. а. који обилује нечим, богат, препун. — Река пуна риба ... вирови обилни рацима. Срем. б. упадљиво велик количином или бројношћу. — Из ране тецијаше му обилна крв. Том. в. бујан, густ. — Обилна проседа брада скривала је мршаве кошгчате образе старчића. Рад. Д. 2. а. који садржава неко обиље, издашан, плодан. — Одасвуд микљавина, трка, весеље благе и обилне природе. Павл. б. сјајан, раскошан. — Бијаше јој на челу утиснут биљег обилна духа. Шен. 3. заст. веома велик, голем. — Обилан ми ћемо храм сазидати. М-И.