Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

о̀биловати

несврштом 3, стр. 852

о̀биловати

обиловати

Лема

обиловати

Извор

том 3, стр. 852, редослед 4

  1. 1.

    (нечим, у нечему) имати у изобиљу (што), бити пун (чега), богат.

    — Мачва је обиловала у јабуковим и шљивовим воћима.
    Вес.
    Мој говор тврд је, благом ријечи мира не обилује.
    Богд.
  2. 2.

    обилно се развијати, бујати.

    — Видиш како су наша поља родна, како нам све мило цвате и обилује.
    Ков. А.
Изворни текст (OCR)
о̀биловати, -лује̄м несврш. 1. (нечим, у нечему) имати у изобиљу (што), бити пун (чега), богат. — Мачва је обиловала у јабуковим и шљивовим воћима. Вес. Мој говор тврд је, благом ријечи мира не обилује. Богд. 2. обилно се развијати, бујати. — Видиш како су наша поља родна, како нам све мило цвате и обилује. Ков. А.