о̀биснуо
обиснуо QA: medium
Лема
обиснуо
Извор
том 3, стр. 852, редослед 26
- 1.а.
-ло и о̀бискао, -сла, -сло) сврш. а. обесити се, окачити се (у загрљају).
— Раде обисне јој око врата.
- 1.б.
(о кога, о коме) чврсто се припити (уз кога), пригрлипш.
— Деца потрчаше у сусрет оцу и обискош1е О њеrа.
Она о њему обисне очима, срцем.
- 1.в.
салетети, нагрнути.
— Престравим се, ударим цвиљети и обиснем око болеснице.
Опече га нарицање жена, које обискоше око носила.
- 2.а.
нагнути се, повити се.
— Доље, под путом, обисле стрехе тешке, црне, само на земљу што нијесу легле.
- 2.б.
распрострети се по чему, притнути.
— Млијечна магла обиснула по врбама и дјетелини.
Пододреднице
в. обиснути. — После се обисну Вучку око врата. Лаз. Л. Она ми се обисну око врата. Сим. оби́сти и о̀бӣстн, о̀бӣде̄м сврш. покр. 1. обићи, проћи. — Vарство ваше тако је пространо, на ноге се обисти не може. Њег. 2. проверити, испробати. — А лако ћемо обисти; ако се да звоно смаћи са пркве, није чисто жао светоме Јовану дати звоно светој Петки. Љуб
огледати се (у неком надметању, на мегдану). — Ено и пољане, па да се обипемо! Вујач
Изворни текст (OCR)
о̀биснуо, -ула, -ло и о̀бискао, -сла, -сло) сврш. 1. а. обесити се, окачити се (у загрљају). — Раде обисне јој око врата. Глиш. б. (о кога, о коме) чврсто се припити (уз кога), пригрлипш. — Деца потрчаше у сусрет оцу и обискош1е О њеrа. Дом. фиг. Она о њему обисне очима, срцем. Марет. в. салетети, нагрнути. — Престравим се, ударим цвиљети и обиснем око болеснице. Матош. Опече га нарицање жена, које обискоше око носила. Вуков. 2. а. нагнути се, повити се. — Доље, под путом, обисле стрехе тешке, црне, само на земљу што нијесу легле. Сиј. б. распрострети се по чему, притнути. — Млијечна магла обиснула по врбама и дјетелини. Матош.