о̀бити
обити QA: medium
Лема
обити
Извор
том 3, стр. 853, редослед 13
- 1.
насилно отворити (оно што је закључано), провалити: ~ радњу
браву.
- 2.
чврсто затворити, утврдити, оковати.
Гледао је у голему ... зграду, обијену решеткама. Крл.
- 3.
потући, уништити (о гра̏ду, тучи).
Ове године оби нас град. Коч. Туча ће нас обити. Вил.
- 4.
а. одбити део нечега, заломити, окрњити.
Пази и предржавај јармењачу, иначе ћеш воловима обити рогове! Рад. Д. б. ударцима озледити, повредити. — Испроваљивали су му табане и обили бубреге тако да је крв умјесто воде текла од њега. Лал. в. омлатити, отрести. — Халимача по једној коприви удари штапом, оби јој клас, поцијепа лишће. Сиј.
- 5.
отићи на много места узастопно, заћи редом некуд (обично тражећи што).
Обије сав комшилук да јој ко да велико корито.
Фразе
~ врата (прагове) обратити се многима мољакајући за помоћ. — Тако е наш ... Вид многа врата обио ... и на многа узалуд покуцао.
Пододреднице
1. одбити се. — Те у њега пушка не удари, но се оби о јели зеленој. НП Вук 2. проћи, догодити се по цену нечега, ограничавајући се на нешто: нека се све обије о томе
Изворни текст (OCR)
о̀бити, о̏бије̄м сврш. 1. насилно отворити (оно што је закључано), провалити: ~ радњу,