оби́тола

обитола

обитола

том 3, стр. 854, редослед 2

в.
арх. в. обитељ.
в. — (после броја) век
— Земља му сито жито рађа, па се крухом обитола храни
Март.

Изворни текст (OCR)

оби́тола ж арх. в. обитељ. — Земља му сито жито рађа, па се крухом обитола храни Март.