о̏бича̄ј
обичај
Лема
обичај
Извор
том 3, стр. 854, редослед 7
- —
(лок. о̏бича̄ју и обича́ју̑) а начин живота, рада, понашања и сл. (обично шире заједнице) који се дужим временом, традицијом усталио.
— Сигурно је такав ред у Равном. Корјенит неки обичај.
б. особина, својство.
— У овој слици Вук има и доста духа и хумора, више него што је то код њеrа обичај.
в. навика.
— По старом обичају војници дохватише секире да окрешу мало маслине како би наложили ватру.
навикнути се на нешто.
Фразе
бити у обичају такав ред, поредак влада; изаћи из обичаја престати употребљавати се, важити и сл., изобичајити се; имати ~ имати навику, одређен, устаљен ред у раду и понашању; као што је (како је) ~ (ред и ~) као што је (како је) уобичајено, као што се то редовно ради; народни обичаји обичаји који су проширени у којем већем крају или народу; правни обичаји обичаји којима је законски пропис својом нормом дао правни карактер; преко обичаја против своје навике, неочекивано, неуобичајено. — Устао сам рано, преко обичаја. Дис.; прећи у
Изворни текст (OCR)
о̏бича̄ј м (лок. о̏бича̄ју и обича́ју̑) а. начин живота, рада, понашања и сл. (обично шире заједнице) који се дужим временом, традицијом усталио. — Сигурно је такав ред у Равном. Корјенит неки обичај. Куш. б. особина, својство. — У овој слици Вук има и доста духа и хумора, више него што је то код њеrа обичај. Ћор. в. навика. — По старом обичају војници дохватише секире да окрешу мало маслине како би наложили ватру. Јак.