Одредница

о̀биљежан

граматичка ознака није издвојенатом 3, стр. 852

о̀биљежан

обиљежан

Лема

обиљежан

Извор

том 3, стр. 852, редослед 6

  1. (ијек.) који даје обележје нечему, особен, карактеристичан.

    ијек. — ијекавски
    — Бруеровић је понајвише износио обиљежне смијешне типове из дубровачкога живота.
    Водн.
Изворни текст (OCR)
о̀биљежан, -жна, -жно (ијек.) који даје обележје нечему, особен, карактеристичан. — Бруеровић је понајвише износио обиљежне смијешне типове из дубровачкога живота. Водн.