оби́њити

обињити

обињити

том 3, стр. 852, редослед 16

—
индив. првкрити се ињем; фиг. побелети, оседети.
индив. — индивидуалнофиг. — фигуративно, у преносном смислу
— До њега јуначина древна, и њем руси обињили брци.
Март.

Изворни текст (OCR)

оби́њити, о̀бӣњӣм сврш. индив. првкрити се ињем; фиг. побелети, оседети. — До њега јуначина древна, и њем руси обињили брци. Март.