обла̀гати

облагати

Стална адреса

Лема

облагати

Извор

том 3, стр. 857, редослед 27

—
(трп. прид. о̏блага̄н) сврш. лажно говорити о коме, обедити, оклеветати кога; обманути.
трп. прид. — трпни придевприд. — придев
— Бог сами зна ко ти је тога сестрића облагао и упропастио!
Љуб.
Духовито је било некога облагати, преварити, нодвалити му.
Донч.

Пододреднице

~ се

заст. порећи, оповргнути. — Дође ли Румуњ или Бугарин у учиону, на суд... те ту каже да је он Румуњ ... добива батине док се сам не облаже да рече: Срб сам. Павл

порећи, оповргнути.

Изворни текст (OCR)

обла̀гати, о̀блаже̄м (трп. прид. о̏блага̄н) сврш. лажно говорити о коме, обедити, оклеветати кога; обманути. — Бог сами зна ко ти је тога сестрића облагао и упропастио! Љуб. Духовито је било некога облагати, преварити, нодвалити му. Донч.