о̏блак
облак
Лема
облак
Извор
том 3, стр. 858, редослед 22
- 1.
(лок. обла́ку и о̏бла̄ку; мн о̏бла̄ци, ген. обла́ка̄ и о̏бла̄ка̄, дат. о̏бла̄циМа) згуснута водена пара у атмосфери из које настају падавине, оборине.
— Ниски ... облаци путоваху ... и лијегаху на планинске врхунце.
- 2.
фиг. густа маса ситних честица (дима, прашине, снега итд.) која лебди или се креће у ваздуху.
— У облацима дуванског дима читали су вечерње листове.
- 3.
фиг. оно што је скупљено, збијено у већем броју, маса, мноштво.
— Облаци птица узмутише се поврх шуме.
- 4.а.
фиг. оно што одражава нешто непријатно, неко тешко расположеење или стање (обично у изразу лица).
— Лице јој прекрије мрачан облак туге.
- 4.б.
опасност, претња.
— Одједном се ... наднио облак и над овај крај, и ко му га зна шта се из тога може излећи.
- 5.
фиг. нестварна, нејасна, неодређена идеја.
— Тај покрет се завио у облаке илиризма.
- 6.
фиг. (на челу, над обрвама) намрштеност, намргођеност.
— Оцу непрестано сједи облак над обрвама.
Фразе
бити у облацима (с главом у облацима, а ногама на земљи) бити далеко од стварности, живети у илузијама, заносити се; запамтити као лањски ~ брзо заборавити; зидати, градити куле у облацима в. градити, зидати куле у ваздуху (уз ваздух изр.); на ~ краткотрајна падавина, оборина (обично о киши). — Ала јуче би жестока града! — Срећа је, учо, те беше на облак. Није много штете починио. Глиш.; навукао му се (спустио му се) ~ (облаци) на чело, на очи намргодио се, намрштио се; (небу) под облаке (дизати се, летети) врло високо (дизати се, летети); провала (пролом) облака падање кише брзо и у великим количинама, велик пљусак; растер(ив)ати, разгонити облаке (у)чинити да се неко расположи, унети, уносити расположење, радост.
Изворни текст (OCR)
о̏блак м (лок. обла́ку и о̏бла̄ку; мн. о̏бла̄ци, ген. обла́ка̄ и о̏бла̄ка̄, дат. о̏бла̄циМа) 1. згуснута водена пара у атмосфери из које настају падавине, оборине. — Ниски ... облаци путоваху ... и лијегаху на планинске врхунце. Куш. 2. фиг. густа маса ситних честица (дима, прашине, снега итд.) која лебди или се креће у ваздуху. — У облацима дуванског дима читали су вечерње листове. Скерл. 3. фиг. оно што је скупљено, збијено у већем броју, маса, мноштво. — Облаци птица узмутише се поврх шуме. Куш. 4. фиг. а. оно што одражава нешто непријатно, неко тешко расположеење или стање (обично у изразу лица). — Лице јој прекрије мрачан облак туге. Мар. б. опасност, претња. — Одједном се ... наднио облак и над овај крај, и ко му га зна шта се из тога може излећи. Чол. 5. фиг. нестварна, нејасна, неодређена идеја. — Тај покрет се завио у облаке илиризма. Ђал. 6. фиг. (на челу, над обрвама) намрштеност, намргођеност. — Оцу непрестано сједи облак над обрвама. Лоп.