Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

о̏бла̄снӣк

мтом 3, стр. 859

о̏бла̄снӣк

обласник

Лема

обласник

Извор

том 3, стр. 859, редослед 20

  1. —

    онај који има власт, поглавар; обласни чиновник.

    archaic
    заст. — застарело
    — Од поносних својих отаца ... бијаху се изродили у скутоноше обласника.
    Новак
    Iосве наравно!
    — рече им млади обласник.
    Тур.
Изворни текст (OCR)
о̏бла̄снӣк м заст. онај који има власт, поглавар; обласни чиновник. — Од поносних својих отаца ... бијаху се изродили у скутоноше обласника. Новак. Iосве наравно! — рече им млади обласник. Тур.