Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

о̏бла̄чан

граматичка ознака није издвојенатом 3, стр. 860

о̏бла̄чан

облачан

Лема

облачан

Извор

том 3, стр. 860, редослед 9

  1. 1.

    који је пун облака, који је превучен, застрт облацима.

    — Дан је био облачан.
    Вес.
  2. 2.

    фиг. мутан, мрачан, тмуран.

    фиг. — фигуративно, у преносном смислу
    — На једној страни су професионални књижевници са својим облачним ... надахнућима. КХ 193б.
Изворни текст (OCR)
о̏бла̄чан, -чна, -чно 1. који је пун облака, који је превучен, застрт облацима. — Дан је био облачан. Вес. 2. фиг. мутан, мрачан, тмуран. — На једној страни су професионални књижевници са својим облачним ... надахнућима. КХ 193б.