Одредница

о̏блигато̄ран

граматичка ознака није издвојенатом 3, стр. 862

о̏блигато̄ран

облигаторан

Стална адреса

Лема

облигаторан

Етимологија

Latin

Извор

том 3, стр. 862, редослед 4

  1. правн који обавезује, који је законом утврђен и одређен, принудан; супр. факултативан.

    супр. — супротно
    — Мј. 1926. За чланство облигаторних изабраних судова не траже се никакве квалификације.
Изворни текст (OCR)
о̏блигато̄ран, -рна, -рно лат. правн. који обавезује, који је законом утврђен и одређен, принудан; супр. факултативан. — За чланство облигаторних изабраних судова не траже се никакве квалификације. Мј. 1926.