облизи́ваи
облизиваи
Лема
облизиваи
Извор
том 3, стр. 862, редослед 15
- 1.
несврш и уч. према облизати.
- 2.
фиг. обухватати, дохватати, запљускивати са свих страна (о пламену, таласу и сл.).
— П ламен све око ње ораховине лиже и облизује, али не може да је захвати.
Таласи ... облизују дебеле наслаге леда ... на обали.
- 3.
фиг. не говорити отворено, непосредно, заобилазити, околишити у говору.
— Не смије старица да приђе главној ствари нити праву ријеч да ухвати, па само около облизује, све неким празним ситним ријечима.
Пододреднице
1. а. лизати се око уста. — Мачак се чисти и облизује као што обично његова фата ради кад се добро наједе. Срем. б. фиг. с похлепом гледати на неко јело. — Окрећеш јагње на ражњу и облизујеш се. Срем. 2. фиг. а. улизивати се, улагивати се, умиљавати се очекујући нешто. — Нећеш се код мене ... ухаснити ... па макар се још сто година облизивао око мене! БК 190б. б. жудети за неким или нечим, веома желети. — Облизивао се и он за полетарцима-гимназијалкама. Божић
Изворни текст (OCR)
облизи́ваи, -ѝзује̄м несврш. 1. несврш. и уч. према облизати. 2. фиг. обухватати, дохватати, запљускивати са свих страна (о пламену, таласу и сл.). — П ламен све око ње ораховине лиже и облизује, али не може да је захвати. Брл. Таласи ... облизују дебеле наслаге леда ... на обали. Вуков. 3. фиг. не говорити отворено, непосредно, заобилазити, околишити у говору. — Не смије старица да приђе главној ствари нити праву ријеч да ухвати, па само около облизује, све неким празним ситним ријечима. Сиј.