облѝна
облина
Лема
облина
Извор
том 3, стр. 863, редослед 8
- а.
оно што је обло, обла површина, испупчење.
— Знали су све мајсторски изрезане облине и удубине Моста.
- б.
својство онога што је обло, заокругљеност.
— Руке су имале облину и мекост ружине латице. Нех. фиr. израђеност.
— Треба му културе и рада па да добије праву књижевну облину, меру и склад.
Изворни текст (OCR)
облѝна ж а. оно што је обло, обла површина, испупчење. — Знали су све мајсторски изрезане облине и удубине ... Моста. Андр. И б. својство онога што је обло, заокругљеност. — Руке су имале облину и мекост ружине латице. Нех. фиr. израђеност. — Треба му културе и рада па да добије праву књижевну облину, меру и склад. Скерл.