Одредница

о̏блӣ

граматичка ознака није издвојенатом 3, стр. 836

о̏блӣ

обли

Лема

обли

Извор

том 3, стр. 836, редослед 9

  1. -о̄) округласт, заобљен, пун; округао.

    — Ф ланцу је висио тежак обал камен. Шен. Над тим устима је искочио снажан ... нос, обао и меснато грбав. Сек. Ходио вук у први мрак покрај једне локве, у коју је обла мјесечина осијевала. Љуб. фиr. Улеи тако понекад, однекуда глас. Увијек кратак и увијек обал.
    Вил.
Изворни текст (OCR)
о̏блӣ, -а̄, -о̄) округласт, заобљен, пун; округао. — Ф ланцу је висио тежак обал камен. Шен. Над тим устима је искочио снажан ... нос, обао и меснато грбав. Сек. Ходио вук у први мрак покрај једне локве, у коју је обла мјесечина осијевала. Љуб. фиr. Улеи тако понекад, однекуда глас. Увијек кратак и увијек обал. Вил.