Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

обло̀жити

сврштом 3, стр. 864

обло̀жити

обложити

Лема

обложити

Извор

том 3, стр. 864, редослед 22

  1. 1.

    омотати, обавити нечим; ставити, правити облог.

    — Из пепела извади колачић проје обложен ораховим лишћем.
    Вес.
    Обложи главу краставцима и повеже марамом.
    Глиш.
  2. 2.а.

    покрити, прекрити, превући; застрти.

    — Има стаклену чашу обложену на извањој и унутрашњој страни листовима станиола. Физ.
  3. 2.б.

    омазати, премазати. Бак. Реч.

  4. 3.

    канц. снабдети што чим нужним, неопходно потребним.

    канц. — канцеларијски
    — На тужбу, инструирану као обично и обложену оригиналом ... исправа, изриче ... рјешење.
    Мј. 1926.

Пододреднице

~ се

повр. — фиг. Још је порасла ... и још више се снагом обложила. Сек

повр.
Изворни текст (OCR)
обло̀жити, о̀бложӣм сврш. 1. омотати, обавити нечим; ставити, правити облог. — Из пепела извади колачић проје обложен ораховим лишћем. Вес. Обложи главу краставцима и повеже марамом. Глиш. 2. а. покрити, прекрити, превући; застрти. — Има стаклену чашу обложену на извањој и унутрашњој страни листовима станиола. Физ. 2. б. омазати, премазати. Бак. Реч. 3. канц. снабдети што чим нужним, неопходно потребним. — На тужбу, инструирану као обично и обложену оригиналом ... исправа, изриче ... рјешење. Мј. 1926.