обмањи́ва̄ње

обмањивање

обмањивање

том 3, стр. 866, редослед 18

—
гл. им. од обмањивати (се) обмањи́вати (се), -а̀њује̄м (се) несврш. и уч. према обманути (се).
гл. — глагол, глаголскиим. — именицанесврш. — несвршени глаголуч. — учестали глагол

Изворни текст (OCR)

обмањи́ва̄ње с гл. им. од обмањивати (се). обмањи́вати (се), -а̀њује̄м (се) несврш. и уч. према обманути (се).