Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

обма̀њиво̄ст

жтом 3, стр. 866

обма̀њиво̄ст

обмањивост

Стална адреса

Лема

обмањивост

Извор

том 3, стр. 866, редослед 20

  1. —

    својство онога обмота́вати (се), -о̀та̄ва̄м (се) несврш. и уч. према обмотати (се).

    несврш. — несвршени глаголуч. — учестали глагол
    кога је лако обманути. — Публика је, по лакој обмањивости, понета за затуцанством и лажним пророцима.
    Јакш. Ђ.
Изворни текст (OCR)
обма̀њиво̄ст, -ости ж својство онога кога је лако обманути. — Публика је, по лакој обмањивости, понета за затуцанством и лажним пророцима. Јакш. Ђ. обмота́вати (се), -о̀та̄ва̄м (се) несврш. и уч. према обмотати (се).