обо̀а
обоа
Лема
обоа
Извор
том 3, стр. 868, редослед 19
- а.
(ген. мн. обо́а̄) фр. муз врста дрвеног, дувачког инструмента који има писак с двоструким језичком. обо́бати се, о̀бо̄ба̄м се сврш. а. добити бобице (о ћурки). Р-К Реч.
- б.
добити бубуљице. Р-К Реч. обога́љити, обо̀га̄љӣм и обо̀гаљити, -ӣм сврш. учинити кога богаљем, осакатити.
— Пас ноћу јурио и уједао ... па је многе прилично обогаљио.
Коње је отац намерно обогаљио.
Изворни текст (OCR)
обо̀а, обо̀е̄ ж (ген. мн. обо́а̄) фр. муз. врста дрвеног, дувачког инструмента који има писак с двоструким језичком. обо́бати се, о̀бо̄ба̄м се сврш. а. добити бобице (о ћурки). Р-К Реч. б. добити бубуљице. Р-К Реч. обога́љити, обо̀га̄љӣм и обо̀гаљити, -ӣм сврш. учинити кога богаљем, осакатити. — Пас ноћу јурио и уједао ... па је многе прилично обогаљио. Бен. Коње је отац намерно обогаљио. Моск.