Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

обо̀лело̄ст

граматичка ознака није издвојенатом 3, стр. 871

обо̀лело̄ст

оболелост

Стална адреса

Лема

оболелост

Извор

том 3, стр. 871, редослед 3

  1. в.

    ијек. обо̀љело̄ст, ж стање онога који је оболео, болест оболѐстити (се), -ӣм (се) сврш. в. оболети.

    ијек. — ијекавскиж — женски родв. — (после броја) век
    — Како је мој господар тешко оболестио! Креш. Милица се доста оболестила после порођаја.
    Сек.
Изворни текст (OCR)
обо̀лело̄ст, -ости, ијек. обо̀љело̄ст, ж стање онога који је оболео, болест. оболѐстити (се), -ӣм (се) сврш. в. оболети. — Како је мој господар тешко оболестио! Креш. Милица се доста оболестила после порођаја. Сек.