обо̀рити
оборити
Лема
оборити
Извор
том 3, стр. 871, редослед 18
- 2.
(имп. обо̀ри; аор. 2 и
- 3.
о̏борӣ) сврш.
- 1.а.
учинити да ко или што падне, срушити, претурити, обалити.
— Био је јак ... Нико га у селу није могао оборити.
На осталу десеторицу ... дигле се пушке ... Обори их плотун.
- 1.б.
разрушити, разорити, развалити, уништити.
— Оборе кућу, а на староме темељу подигну нову цркву.
Сиромаштво их је убило: оборило љубав, отровало живот.
- 1.в.
посећи, срушити (дрво); пожњети, покосити (жито, сено).
— Сутрадан ... оборено све жито], везано и сложено у крстине.
- 1.г.
заклати, убити.
dialectal— Оборио сам најбоље јање.
- 1.д.
фиг. дати слабу, негативну оцену (ученику).
— Оборише га они несретници професори из пизме.
- 2.
окренути надоле, спустити (очи, поглед, главу).
— Удовица ... се застиди и обори очи.
Оборио сам поглед. Селим.
- 3.
изазвати пад с власти, збацити, свргнути.
— Пође им за руком да оборе режим и узму власт у своје руке. Мј. 192б.
- 4.
снизити, смањити, спустити (цену).
— Сложили су се да наврат-нанос продају жито, да оборе цијене.
- 5.
савладати, обузети, скрхати (о сну, болести, алкохолу итд.).
— Прође поноћ, уморну је обори сан.
- 6.а.
оповргнути, побити, обеснажити (доказе, тврдњу и сл.).
— Искуство ће хипотезу потврдити или оборити. Лог.
- 2.б.
тући, превазићи, надмашити (досадашњи рекорд).
— Рекорд се може оборити само постизавањем вишег резултата од постојећеr рекорда.
- 7.
свалити, пребацити (кривицу, грешку) на кога.
— Кмет и поп чинили су све што су могли да на њега оборе кривицу.
- 8.
бацити, спустити.
— Чим су оборили сидро ... убрали су једро.
- 9.а.
опустити, спустити нешто тако да виси.
— Старац сед, преплануло лице, оборени брци.
- 9.б.
скинути, смакнути с чега.
— Сада, дико Стано, мараму обори да загледам твоје ... бијело лице.
- 10.
фам. попити, испити, искапити.
— Е, кад је таква ствар, да оборимо још по једну чаuгу ракије]. Пол. 1957.
- 11.
поћи брзо, јурнути, полетети наниже; спустити се наниже (о Сунцу, Месецу).
— Пуче пуша ... голуб полете у висину, па тек обори земљи.
Кад већ Сунце оборило, спустисмо се на Врбању.
- 12.
(на кога или што) пустити, сручити.
— Је л вас у лађама вашим савладао можда Посидон, вјетрове силне на вас оборив и големе вале?
- 13.
(у служби узвика у облику императива) обори изражава велику раздраганост или подстицање (у пићу, у борби): навали, настави у јачем степену, у јачој мери.
colloquial— Обори, козачка главо! Шов. »бори, Милка!« био је војводски трубни знак на који су се разуларили и сужњи и њихови чувари.
низбрдо упропастити, уназадити. — Од несрећног обрта ... у корист tVраsа, који је оборио низбрдо све послове хришћанске ... Нов.; ~ с ногу учинити да ко смалакса, ослаби толико да се не може држати на ногама (услед болестши, сувишног алкохола у организму, великог узбуђења итд.); сидро а) спустити сидро на морско дно; б) задржати се негде трајно; ~ срце коме уплашити кога. — То он ахејским маљима у грудима обори срце. М-И.; ~ сузе (сузама) изазвати сузе; пустити сузе, заплакати. — Бојим се љуто да ћу тебе, rоспо, уцвјелити и грозне ти сузе оборити. НП Вук. Велики ... звоници ... а окна у њима као очи које ће сваки час оборити сVзама. Вил.; ~ у прах потпуно уништити, смрвити.
Фразе
~ ватру опалити (из ватреног оружја); ~ на тло а) свалити, обалити; б) сломити физички и духовно. — Ми тежимо ... да поносите главе дочекамо ситуације које би друге људе обориле на тло. С 1911;
Пододреднице
Уз. повр. 1. срушитн, претурити, обалити један другога. — Два рвача ... кушају снагу ... Не могу се оборити. Вес. 2. навалити, насрнути; окомити се на кога или што. — Немилице се оборише на јествине. Креш. Уплашен да не ода своје незнање, он се обори на Золу и целу натуралистичку школу. Ћос. Б. 3. заокупити, спустити се (о временским непогодама). — Касно у јесен ... се оборе бескрајне плачне кише. Ћоп. 4. пасти, срушити се. — Пред њега ... оборио се ничице човјек као ropa. Шен. 5. поћи, појурити низбрдо, скотрљати се. — Понекад се са стрмени откине камичак, обори се низа страну. Ћоп. 6. управити се наниже, спустити се (очи, поглед). — Погледала га је и поруменела. Црне се очи оборише као кад уморена душа заспи. Јакш. Ђ. 7. зачути се, одјекнути. — У даљини одјекну потмула кратка грмљавина ... За њом се убрзо обори још једна. Ћоп. 8. опалити (о пушци). — Несрећом се некако обори пушка некаквом војнику српском сама те Пукне. Вук. 9. необ растужити се, сневеселити се. — Што си ми се оборио, мој делијо! Вук
Изворни текст (OCR)
обо̀рити, о̀борӣм (имп. обо̀ри; аор. 2. и 3. л. о̏борӣ) сврш. 1. а. учинити да ко или што падне, срушити, претурити, обалити. — Био је јак ... Нико га у селу није могао оборити. Вес. На осталу десеторицу ... дигле се пушке ... Обори их плотун. Гор. б. разрушити, разорити, развалити, уништити. — Оборе кућу, а на староме темељу подигну нову цркву. Мат. фиг. Сиромаштво их је убило: оборило љубав, отровало живот. Леск. Ј. в. посећи, срушити (дрво); пожњети, покосити (жито, сено). — Сутрадан ... оборено све жито], везано и сложено у крстине. Лаз. Л. г. покр. заклати, убити. — Оборио сам најбоље јање. Коч. д. фиг. дати слабу, негативну оцену (ученику). — Оборише га они несретници професори из пизме. Срем. 2. окренути надоле, спустити (очи, поглед, главу). — Удовица ... се застиди и обори очи. Вел. Оборио сам поглед. Селим. 3. изазвати пад с власти, збацити, свргнути. — Пође им за руком да оборе режим и узму власт у своје руке. Мј. 192б. 4. снизити, смањити, спустити (цену). — Сложили су се да наврат-нанос продају жито, да оборе цијене. Франг. 5. савладати, обузети, скрхати (о сну, болести, алкохолу итд.). — Прође поноћ, уморну је обори сан. Ћос. Д. 6. а. оповргнути, побити, обеснажити (доказе, тврдњу и сл.). — Искуство ће хипотезу потврдити или оборити. Лог. 2. б. тући, превазићи, надмашити (досадашњи рекорд). — Рекорд се може оборити само постизавањем вишег резултата од постојећеr рекорда. Стр. 7. свалити, пребацити (кривицу, грешку) на кога. — Кмет и поп чинили су све што су могли да на њега оборе кривицу. Јакш. Ђ. 8. бацити, спустити. — Чим су оборили сидро ... убрали су једро. Креш. 9. а. опустити, спустити нешто тако да виси. — Старац сед, преплануло лице, оборени брци. Кош. б. скинути, смакнути с чега. — Сада, дико Стано, мараму обори да загледам твоје ... бијело лице. Вел. 10. фам. попити, испити, искапити. — Е, кад је таква ствар, да оборимо још по једну чаuгу ракије]. Пол. 1957. 11. поћи брзо, јурнути, полетети наниже; спустити се наниже (о Сунцу, Месецу). — Пуче пуша ... голуб полете у висину, па тек обори земљи. Дом. Кад већ Сунце оборило, спустисмо се на Врбању. Павл. 12. (на кога или што) пустити, сручити. — Је л вас у лађама вашим савладао можда Посидон, вјетрове силне на вас оборив и големе вале? М-И. 13. (у служби узвика у облику императива) обори разг. изражава велику раздраганост или подстицање (у пићу, у борби): навали, настави у јачем степену, у јачој мери. — Обори, козачка главо! Шов. »бори, Милка!« био је војводски трубни знак на који су се разуларили и сужњи и њихови чувари. Вучо.