обо̀јити
обојити
Лема
обојити
Извор
том 3, стр. 870, редослед 13
- 1.а.
премазати бојом, натопити, прожети бојом.
— Обојила је зидове како је волела.
- 1.б.
бацити светлост извесне боје.
— Врч ... је сунце на залазу обојило ружичастом бојом.
- 2.
фиr. дати нарочити тон, изразиту нијансу нечему.
— Карактер ... Пупавца је обојен врло погођеним бојама подмуклости ... примитивне похлепности. Глиг. Ненадано спусти глас, обоји га уморним пријекором.
- 3.
фиг. додати у приповедању, причању (ради изазивања јачег ефекта, веће занимљивости).
— Селим-ефендија приповиједај то улеми и кога год сретни, па још обоји колико може више.
Пододреднице
1. добити неку боју, прожети се бојом. — Отопина се под лијевком око катоде обоји црвено. Кем. Просуше се по небу први млазеви сунчаних зракова, од чега се обоји цела околина. Ранк. 2. козм. необ. нашминкати се, намазати се. — Она лепа, намазана, обојена женица, беше необично добра душа. Ранк
Изворни текст (OCR)
обо̀јити, о̀бојӣм сврш. 1. а. премазати бојом, натопити, прожети бојом. — Обојила је зидове како је волела. Дав. б. бацити светлост извесне боје. — Врч ... је сунце на залазу обојило ружичастом бојом. Торб. 2. фиr. дати нарочити тон, изразиту нијансу нечему. — Карактер ... Пупавца је обојен врло погођеним бојама подмуклости ... примитивне похлепности. Глиг. Ненадано спусти глас, обоји га уморним пријекором. Сим. 3. фиг. додати у приповедању, причању (ради изазивања јачег ефекта, веће занимљивости). — Селим-ефендија приповиједај то улеми и кога год сретни, па још обоји колико може више. О-А.