Одредница

обра́тити

сврштом 3, стр. 876

обра́тити

обратити QA: medium

Стална адреса

Лема

обратити

Извор

том 3, стр. 876, редослед 21

  1. 1.

    окренути, обрнути.

    — Видећи скрушеника, подигне ... руке и обрати к небу очи.
    Гор.
  2. 2.

    управити, упутити.

    — Молили су се да Оuкопа отргне од ђавола и да га обрати на прави пут!
    Мат.
    Обратити ријеч и мајци и пријатељу.
    Наз.
  3. 3.

    претворити, заменитш (чим другим).

    — Тамница, на коју је Галилеј осуђен, би обраћена у кућевни арест.
    Петрон.
    Бог би био праведан кад би му сузе у бисер обратио.
    Гор.
  4. 4.

    превести на другу веру.

    — Карло Велики није обратио Саксонце проповедањем. Кнеж. Б. tај човјек је мислио обратити на католичанство све. 1авл.

Фразе

~ пажњу (позорност) (коме на кога, на што) указати, приметити; заинтересовати; ~ пажњу (позорност) на себе побудити, изазвати интерес, заинтересовати; ~ плећа, леђа 1) побећи; 2) окренути леђа, плећа у знак непријатељства.

Пододреднице

~ се

1. окренути се, обрнути се. — Усред разговора ... обрате се његове очи генералу с пратњом. Крањч. Стј. 2. управити се захтевом, молбом, речима, упутити речи (коме). — Не остаје нам ништа друго него да се обратимо на ПартијV. Дед. В. Знаш што, Арсеније, — обрати се Наталија мужу — узет ћеш кочију. Крањч. Стј. Обратила се ... Паули: — Покажи ми ... где видиш сунце. Сек. 3. претворити се. — У помамни вјетар ударио, а у лик се манит обратио! Њег. Сва су се гробља обратила у поноре. Кос. 4. прећи у другу веру, променити уверење, начин живота. — Да им дамо вјеру до растанка, еја би се како обратили и крвави пламен угасили. Њег. Марулић се »обратио од раскалашености и посветио побожном животу«. Р 1946

окренути се, обрнути се.управити се захтевом, молбом, речима, упутити речи (коме).претворити се.прећи у другу веру, променити уверење, начин живота.
Изворни текст (OCR)
обра́тити, о̀бра̄тӣм сврш. 1. окренути, обрнути. — Видећи скрушеника, подигне ... руке и обрати к небу очи. Гор. 2. управити, упутити. — Молили су се да Оuкопа отргне од ђавола и да га обрати на прави пут! Мат. Обратити ријеч и мајци и пријатељу. Наз. 3. претворити, заменитш (чим другим). — Тамница, на коју је Галилеј  осуђен, би обраћена у кућевни арест. Петрон. Бог би био праведан кад би му сузе у бисер обратио. Гор. 4. превести на другу веру. — Карло Велики није обратио Саксонце проповедањем. Кнеж. Б. tај човјек је мислио обратити на католичанство све. 1авл.